Предшколска установа
"Наша радост"
Tel/fax: 032 817 339
Tel/fax: 032 819 494
E-mail: vrticlucani@mts.rs
E-mail: nasaradostlucani@gmail.com
Web: www.vrticlucani.edu.rs
ПРАВА ДЕТЕТА
Деца су у међународном праву препозната као посебно осетљива и специфична категорија за чију заштиту нису довољни уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права.
Негде од 17. века дете почиње да се третира као посебно осетљиво биће и може се сматрати да долази до буђења свести о детињству као појму. Захваљујући развојним психолозима, препознате су карактеристике и постојање аутономије личности детета и нужност да исте уважимо, поштујемо, нормативно уобличимо и гарантујемо или да створимо амбијент у коме се права детета заиста признају и остварују.
Права детета су данас чињеница, реалност призната међународним правом. Она су нормативно уређена и процес нормирања ће тећи и напредовати пратећи токове развоја друштвеног живота.
Под појмом права детета сматрамо права која су по својој природи људска и која свако дете има без обзира у којој држави живи, политичком, културном, економском окружењу, у складу са каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија.
То је корпус права изникао првенствено из две основне идеје:
деца су аутономне личности са специфичним потребама и правима и, у складу са тим, носиоци правних захтева тј. активни субјекти права, а не искључиво објекти заштите од стране одраслих;
услед специфичних психофизичких карактеристика, зависно од узраста и нивоа менталне зрелости деца су и посебно осетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту.
Најважнији и најауторитативнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета из 1989. године, коју су до сад ратификовале 193 државе.
Конвенција садржи каталог права детета. Права детета су узајамно повезана и остварују се у светлу остваривања основних принципа Конвенције:
права на живот, опстанак и развој,
најбољег интереса детета,
права на партиципацију и
права на недискриминацију.
ПРАВА ДЕТЕТА
Деца су у међународном праву препозната као посебно осетљива и специфична категорија за чију заштиту нису довољни уобичајени механизми заштите предвиђени правом људских права.
Негде од 17. века дете почиње да се третира као посебно осетљиво биће и може се сматрати да долази до буђења свести о детињству као појму. Захваљујући развојним психолозима, препознате су карактеристике и постојање аутономије личности детета и нужност да исте уважимо, поштујемо, нормативно уобличимо и гарантујемо или да створимо амбијент у коме се права детета заиста признају и остварују.
Права детета су данас чињеница, реалност призната међународним правом. Она су нормативно уређена и процес нормирања ће тећи и напредовати пратећи токове развоја друштвеног живота.
Под појмом права детета сматрамо права која су по својој природи људска и која свако дете има без обзира у којој држави живи, политичком, културном, економском окружењу, у складу са каквим традицијама, обичајима и веровањима се развија.
То је корпус права изникао првенствено из две основне идеје:
деца су аутономне личности са специфичним потребама и правима и, у складу са тим, носиоци правних захтева тј. активни субјекти права, а не искључиво објекти заштите од стране одраслих;
услед специфичних психофизичких карактеристика, зависно од узраста и нивоа менталне зрелости деца су и посебно осетљива и рањива категорија која заслужује посебну, додатну заштиту.
Најважнији и најауторитативнији документ у области права детета на међународном плану је Конвенција о правима детета из 1989. године, коју су до сад ратификовале 193 државе.
Конвенција садржи каталог права детета. Права детета су узајамно повезана и остварују се у светлу остваривања основних принципа Конвенције:
права на живот, опстанак и развој,
најбољег интереса детета,
права на партиципацију и
права на недискриминацију.